ЂУРО ТОШИЋ (1946-2019)


Са тугом у срцима примили смо вијест да је 6. фебруара 2019. године, у 73. години живота, преминуо академик, историчар, проф. др Ђуро Тошић.

Рођен 1. октобра 1946. године у селу Жљебови (општина Соколац), академик Тошић започиње своје школовање у Сокоцу гдје завршава основну школу и гимназију. Пут га даље води на Филозофски факултет у Сарајево, на студије историје, које завршава 1970. године. Показана марљивост, савјесност и озбиљност на основним студијама били су препорука да већ наредне, 1971. године, на матичном факултету у Сарајеву, буде предложен и изабран за асистента, у то вријеме редовног професора, а касније и академика Десанке Ковачевић-Којић, на предметима Историја народа Југославије у средњем вијеку и Помоћне историјске науке. То му је отворило пут за даље усавршавање, које је, са још већом акрибијом, наставио у оквиру афирмисане медиевистичке школе на Филозофском факултету у Београду, гдје је 1976. године одбранио магистарску (Босанска држава за владавине краља Дабише), а 1982. године и докторску тезу (Трг Дријева у средњем вијеку) под менторством академика проф. др Симе Ћирковића. Академске 1979/80. боравио је, као стипендиста италијанске владе, на специјализацији на Филозофском факултету Државног универзитета у Риму, на Катедри за историју средњег вијека, код академика Раула Манселија, врсног познаваоца католичке цркве, религиозности и јеретичких покрета.

Одмах након завршетка докторских студија, изабран је на матичном факултету у звање доцента, а 1987. године и у звање ванредног професора. Поред наставничких обавеза, марљиво и одговорно је обављао и друге дужности на којима је повремено бивао ангажован. Једно вријеме је обављао дужност продекана за наставу на Филозофском факултету у Сарајеву, био је и предсједник Савеза друштава историчара БиХ, члан Научног вијећа Института за историју Сарајево, члан Савјета Земаљског музеја у Сарајеву, те члан Редакције, у научним круговима, врло цијењеног Годишњака Друштва историчара БиХ.

Немила ратна дешавања 1992. године прекинула су његово ангажовање на Филозофском факултету, када је, дијелећи судбину већине српског становништва Града на Миљацки, морао да напусти Сарајево. Прибјежиште је нашао у Београду гдје је у Историјском институту САНУ наставио вриједно да ради, најприје, као виши научни сарадник (1992-1998), а потом и као научни савјетник (1998-2013). У току овог периода био је руководилац неколико значајних научно-истраживачких пројеката, те члан, а неко вријеме и предсједник Научног вијећа и Управног одбора ове угледне установе. Био је члан Одбора за историју Босне и Херцеговине при САНУ, члан Редакција Зборника за историју Босне и Херцеговине и посебних издања Историјског института, те члан Управног одбора Института за новију историју Србије. Од 2006. до 2010. године учествовао је у раду Матичног одбора за хуманистичке науке Министарства науке Републике Србије.

Академик Тошић дао је и значајан допринос развоју и афирмацији институција на којима се изучавају историјске науке у Републици Српској. Још у току ратних дешавања 1993, у сарадњи са групом еминентних српских историчара, као члан Матичне комисије коју је именовало Министарство за образовање, науку и културу Републике Српске, учествовао је у изради наставног плана и програма за покретање Одсјека за историју на Филозофском факултету у Бањој Луци. На овом Одсјеку академик Тошић је био ангажован као хонорарни наставник (у звању редовног професора) од његовог оснивања па до октобра 2014. године.

Огроман је његов допринос и афирмацији Катедре за историју Филозофског факултета у Источном Сарајеву која је почела са радом академске 1997/98. године, а којој се академик Тошић придружио већ наредне 1998/99. и остао ангажован све до пензионисања новембра 2014. године. Имајући у виду историјску основу настанка овог факултета, који с правом баштини традицију пријератног Филозофског факултета у Сарајеву, може се рећи да се академик Тошић тада вратио под окриље матичне установе у којој је започео своју професионалну каријеру. Поред наставничких обавеза био је руководилац постдипломских студија и једног научно-истраживачког пројекта, те члан Редакција часописа Радови Филозофског факултета и зборника са научних скупова који се сваке године у мају традиционално одржавају у организацији ове установе.

Његово научно интересовање обухватало је више тематских области из историје српског народа у средњем вијеку (нарочито историје средњовјековне Босне) из којих је објавио четири књиге, преко 100 научних радова, приказа и осврта и преко 50 лексикографских јединица. Учествовао је на десетинама научних скупова у земљи и иностранству. Красила га је једноставност, разумљивост и љепота ријечи у излагању и писању, прецизност и одмјереност у закључивању, неповођење за површним резултатима и лаким успијесима, досљедност основним постулатима историјске науке, односно, строга приврженост ауторитету прворазредних историјских извора до којих је долазио марљивим и вишегодишњим истраживањима у Дубровачком, Которском, Ватиканском архиву и у Архиву САНУ. Овакав темељни научни приступ настојао је да пренесе и на своје студенте, млађе колеге и сараднике који су у сваком тренутку у академику Тошићу могли да нађу пригодног саговорника, који је, поред несебичне помоћи и савјета, имајући у сваком тренутку на уму тежину историчаревог заната, знао да упути и ријечи искрене подршке.

Све то је без сумње отворило врата Академије наука и умјетности Републике Српске. За дописног члана изван радног састава изабран је 5. септембра 2008, а за редовног члана 21. децембра 2012. године. Био је члан Одбора за историјске науке Одјељења друштвених наука ове установе, те члан Редакције часописа Грађа о прошлости Босне, и уредник Зборника радова у част академику Десанки Ковачевић Којић.

Имајући у виду огроман допринос развоју историјске науке на овим просторима Удружење историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“ с великом захвалношћу одаје почаст академику проф. др Ђуру Тошићу.

Вјечна слава и хвала!

Бојан Крунић

Преузето из: СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС II, УДРУЖЕЊЕ ИСТОРИЧАРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ „МИЛОРАД ЕКМЕЧИЋ”, Бања Лука – Источно Сарајево, 2019, 239-241. 187-189.

Подијели

Ново

„Устанак у Босни“ Владимира Красића (1884): фототипско издање

16. априла 2021.

НОВО: БОРИС РАДАКОВИЋ „УСТАШКА УПОРИШТА ПОД КОЗАРОМ“

15. априла 2021.

Барио: Током рата хуманитарне невладине организације сврставале се на једну страну

ОЗНАКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Пишите нам
istoriografijars@gmail.com

Допуштено је преузимати текстове са портала, уз обавезно навођење извора и упућивање директно линком на страницу са које се текст преузима.

Сва права задржана © Историографија РС 2020.