Једна од тема коју ћемо редовно пратити на сајту Историографија Републике Српске јесте и продукција издања везаних за истраживање и меморијализацију Геноцида над Србима у НДХ.
Музеј жртава геноцида из Београда је установа са посебним програмским задацима а то значи прикупљање, обраду, чување и презентацију података и грађе о геноциду над српским народом на његовим етничким и државним просторима, као и над другим народима, а посебно над Јеврејима и Ромима, и његовање трајног сјећања на велика страдања. У претходној години под знаком Музеја изашло је 14 нових издања од којих су се на пред крај године појавила и издања приређених извора: МЕМОРАНДУМИ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 1941–1942. ГОДИНЕ ВОЈНО-УПРАВНИМ КОМАНДАНТИМА СРБИЈЕ и ЈАСЕНОВАЧКИ ЛОГОР – САСЛУШАЊА СРПСКИХ ИЗБЕГЛИЦА.
У 2021. години прво је објављено издање: Вељко Ђурић Мишина ИСКОПАВАЊА У ЈАСЕНОВЦУ 1964. ГОДИНЕ, а затим је у сарадњи са Одбором за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве објављено и издање: АКЦИЈА РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, САСЛУШАЊА СРПСКИХ ИЗБЕГЛИЦА.
Објашњавајући разлоге издавања серије извора везаних за Геноцид над Србима у НДХ њихов приређивач Вељко Ђурић Мишина, између осталог, у предговору наводи „Историјска наука на сведочења (усмена или писана) гледа као на изворе корисне у научноистраживачком послу и сврстава их у другу категорију; за то има више објашњења. Додуше, сведочења морају бити претходно подвргнута оном што се назива критика извора, да би потом могла бити прихваћена и коришћена. Искази избеглица бележени су непосредно по доласку у Србију, што претпоставља да је њихово памћење било веома „свеже“, богато појединостима о злочинима које су лично претрпели, видели или за њих чули од рођака или комшија. Наведена имена и презимена жртава и злочинаца могу се, зато, прихватити као веродостојна и са великом дозом поверења, а слично је и са временским одредницама (а даваоци исказа их памте најчешће по православним празницима). И описи злочина у приличној мери могу се сматрати аутентичним…“
Два поменута издања као и већину других можете у пдф формату преузети на сајту Музеја Жртава Геноцида
