Ново: САКРАЛНА АРХИТЕКТУРА БАЊАЛУЧКЕ ЕПАРХИЈЕ


Није био риједак случај у нашој, али и другим историографијама, да о средњем вијеку, па и о религијским аспектима или о прошлости цркве у том периоду пишу аутори који нису познавали основне елементе црквене догматике, правила функционисања и традиција. Исто тако, историчари су често били склони запостављању материјалних-археолошких налаза прошлости као и њиховом стављању на маргине истраживања приликом покушаја успостављања синтеза и прегледа. Такође, црквена историја писана је често и од стране лица која су познавала теолошке апсекте, али им је историјска методологија истраживања била углавном скромна. Рекло би се да је монографија Сакрална архитектура Бањалучке епархије – На њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека коју су у мултидисциплинарном приступу писали по један теолог, историчар и археолог избјегла те већ традиционалне замке и да, наравно не само због тога, представља значајну новину и напредак.

Монографија је штампана поводом 800 година од аутокефалности Српске православне цркве и 120 година од оснивања Бањалучке епархије. Издавач је Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, док је издавање помогао Републички секретаријат за вјере Владе Републике Српске. Аутори монографије су Славољуб Лукић, доктор теологије, Бојан Вујиновић, мастер археологије и Марко Јанковић, мастер историје. Рецензију потписују професор доктор Горан Латиновић, доктор Славко Цигленечки и мастер Дејан Дошлић.

Монографија је подијељена на четири цјелине: „Црквене прилике на подручју садашње Бањалучке епархије од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године“, „Базилике на простору садашње Бањалучке епархије“, „Активни манастири“ и „Угашени манастири – манастиришта и црквишта“. Свако од поглавља је заокружена цјелина и може се читати као самосталан рад.

У уводном дијелу представљене су црквене прилике, од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године, не само на подручју које сада административно припада Бањалучкој епархији, већ и на ширем подручју Босанске Крајине, области којој су претходиле средњовјековне административне цјелине Доњи Краји и Јајачка бановина. Прве базилике на територији Бањалучке епархије саграђене су након Миланског едикта, у другој половини IV и првој половини V вијека. О томе свједоче материјални остаци сакралних грађевина пронађених на подручју градова Бање Луке (Рамићи и могућа базилика на Кастелу) и Приједора (Зецови), те општина Лакташи (Бакинци), Нови Град (Благај) и Котор Варош (Шипраге).

На подручју Бањалучке епархије данас има шест активних манастира: Гомионица, Крупа на Врбасу, Моштаница, Липље, Ступље и Осовица. Сваки од манастира представљен је са посебном пажњом и посвећено му је једно потпоглавље у монографији. Поред историјата записане су и многе занимљивости и народна предања која се вежу за ове манастире.

У посљедњем поглављу приказана су манастиришта и црквишта, која до сада у српској историографији нису нашла запажено мјесто. Најстарији материјални трагови средњовјековног манастира на подручју Бањалучке епархије пронађени су у Горњим Кијевцима, на локалитету Манастириште-Карановац и доводе се у везу са периодом XIII вијека, док трагови средњовјековне некрополе формиране око манастирске цркве указују и на ранији период, тј. XI и XII вијека.

Аутори су се приликом рада храбро упустили у разбијање појединих наметнутих стереотипа или поједностављених слика. У том су користили појединачна нова сазнања која су до сада била углавном непозната или тешко доступна. У исто вријеме нису бјежали од тога да прикажу и одређене занимљивости и остатке народне усмене или друге традиције везане за тему њиховог истраживања. Монографија је поставила оквир у којем је текст овог детаљног прегледа концизан, али и писан стилом занимљивим за читање. Уз све то сва поглавља су богато илустрована пропратним фотографијама. Поред закључка на српском језику монографија садржи и закључке на енглеском, руском, њемачком и грчком језику.

Подијели

Ново

„Устанак у Босни“ Владимира Красића (1884): фототипско издање

16. априла 2021.

НОВО: БОРИС РАДАКОВИЋ „УСТАШКА УПОРИШТА ПОД КОЗАРОМ“

15. априла 2021.

Барио: Током рата хуманитарне невладине организације сврставале се на једну страну

ОЗНАКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Пишите нам
istoriografijars@gmail.com

Допуштено је преузимати текстове са портала, уз обавезно навођење извора и упућивање директно линком на страницу са које се текст преузима.

Сва права задржана © Историографија РС 2020.