Нови број часописа ИСТОРИЈА 20. ВЕКА


Изашао је нови број часописа Историја 20. века (1/2021) кога издаје Институт за савремену историју из Београда.

Нови број часописа је отворен радом Немање Девића на једну веома занимљиву тему „Легализација партизана у Србији 1941-1942“.  Аутор посматрајући је, између осталог, наводи:  „У историографији се под појмом „легализација“ 1941. подразумева прелазак дела војно-четничких одреда у оквире војних структура Српске владе под окупацијом. Повратак примарним историјским изворима, пре свега архивској грађи, али и појединим мемоарским записима указује нам да се и један део партизана и комуниста на сличан начин легализовао при колаборационистичким формацијама. Њихова легализација имала је нешто другачије карактеристике. Општа појава на прелазу 1941/1942. била је и њихово привремено склањање и прелазак у јединице ЈВуО“.

Из области историографије објављен је рад Драгише Д. Васића ванредног професора Филозофског Факултета у Бањалуци под насловом „Савремена национална историја у бошњачким уџбеницима за основну и средње школе“ гдје се из угла аутора покушава разријешити дилема о бошњачком или босанскохерцеговачком карактеру садржаја савремене националне историје у важећим уџбеницима и њиховој допуни за основну и средње школе. Такође, у раду се уочавају и разматрају њихови главни мотиви и суштинске одлике (псеудонаучна, виктимолошка и србофобична) интерпретације збивања, појава и процеса 20. вијека.

Рад Милана Гулића бави се темом смјењивања првог предсједника Републике Српске Крајине Милана Бабића и обарањем Владе којом је руководио, његовим одбијањем да прихвати смјену, што је довело до стварања „паралелне“ Владе Крајине, на чије чело је постављен дотадашњи министар правосуђа и управе Ристо Матковић. „Влада је потрајала свега неколико мјесеци, дјелујући паралелно са Владом Здравка Зечевића, и за то вријеме није остварила готово никакав утицај изван Книна, у којем су општинске власти биле у рукама Милана Бабића и његових политичких присталица“, наводи се у апстракту овог рада.

У овом броју се налазе и текстови Бојана Димитријевића о учешћу војске у дешавањима везаним за 5 октобар 2000 године, рад Арсена Милашиновића о историографски погледима из различитих перспектива на муслманско-хрватски сукоб у Горњем Вакуфу 1993. године, као и приказ књиге која је изазвала различие реакције јавности „Јасеновац“ аутора  Славка Голдштајана који је урадио Борис Томанић.

Ове као и остале од укупно 12 радова  и  13 приказа из часописа број 1/2021  можете прочитати у пдф издању на веб страници часописа .

 

Извор: Часопис Историја 20. века

Опрема: ИСТОРИОГРАФИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 

Подијели

Ново

„Устанак у Босни“ Владимира Красића (1884): фототипско издање

16. априла 2021.

НОВО: БОРИС РАДАКОВИЋ „УСТАШКА УПОРИШТА ПОД КОЗАРОМ“

15. априла 2021.

Барио: Током рата хуманитарне невладине организације сврставале се на једну страну

ОЗНАКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Пишите нам
istoriografijars@gmail.com

Допуштено је преузимати текстове са портала, уз обавезно навођење извора и упућивање директно линком на страницу са које се текст преузима.

Сва права задржана © Историографија РС 2020.