Ново: „Босанска голгота“


У издању Института за савремену историју из Београда и издавачке куће Свет књиге из штампе је изашла књига Босанска голгота аутора Бојана Димитријевића и Немање Девића.

Из увода сазнајемо основну тематику књиге. „Босанска голгота“ је прича о тегобном повлачењу снага ЈВуО из Србије у јесен и зиму 1944/1945. године, после уласка Совјетске армије, партизанског устоличења у југословенској престоници и војно-политичког слома Равногорског покрета у Србији. То је прича и о повлачењу националних снага из Црне Горе пред осокољеним ослободиоцима, који нису показивали милост за поражене противнике у грађанском рату – често блиске пријатеље или братственике.


Термин „Босанска голгота“ настао је у емиграцији, међу ретким преживелим борцима ђенерала Драгољуба Михаиловића, као некакав чудовишни изданак „Албанске голготе“, коју су преживели њихови очеви у повлачењу из Србије у јесен и зиму 1915/16. Голготни пут кроз Албанију завршио се српском војничком победом 1918, а голгота у Босни завршила се потпуним поразом и ликвидацијама њених учесника.


У социјалистичкој Србији и Југославији се о Босанској голготи деценијама није говорило, нити истраживало даље од интерпретације победничке стране. Нико није ни постављао питање великог броја ликвидираних припадника Југословенске војске у отаџбини, средином маја 1945, као што се није говорило ни о масовним ликвидацијама других такозваних народних непријатеља у горама, напуштеним рудничким окнима или природнима јамама у Словенији.

Између осталог аутори су се осврнули на актуелне моменте у историографском приступу догађајима у прошлости. Актуелно време карактерише одсутност идеологије у структурама власти, конфузија у приказивању најновије прошлости, појачана друштвеним мрежама, где свако може да напише или критикује било кога или било шта, неспремношћу јавности и медија да иду даље од простих дилема „да“ или „не“, као и нарастајући назови-антифашизам, као помодни тренд који прошлост Другог светског рата оцењује најцрњом бољшевичком реториком класног грађанског рата. 

У таквој реалности, борба за објективно сагледавање догађаја из Другог светског рата са идејом реконструкције догађаја, па чак и некакве поуке, проглашава се за „ревизионизам“. Та флоскула совјетске пропаганде из 1930-их година данас је моћно оружје у стигматизацији сваког ко истражује Други светски рат, а не потврђује партизанску истину. Овај термин важи само за историју, догађаје и личности Другог светског рата. Остали периоди историје поштеђени су оптужбе за наводни ревизионизам и нова сазнања о њима су добродошла. Само не за актере епохе Другог светског рата. Комплексност најновије историје своди се на баналност и поистовећивање са актерима из дневне политике, а не на поуку о трагичности једног времена. Упркос таквој друштвеној клими, настаје ова књига, са жељом да се о годишњици одсудних битака у којима је ЈВуО престала да постоји као организована целина начини и пресек досадашњих сазнања и изврше нова истраживања која ће употпунити историјске белине о Другом светском рату.

Књига је заснована на богатој архивској грађи и теренском истраживању. Настала је на темељу неколико ранијих радова обојице аутора: монографијама Ђенерал Михаиловић и Голгота четника (Б. Димитријевић) односно Александар Милошевић – Српска прича (Н. Девић). Делови тих радова, који су у протекле двије године били веома добро прихваћени у читалачкој публици, инкорпорирани су и у ову студију.


Идеја је била да се на научан, али допадљив и читак начин, јавности понуди савремено виђење голготе националних снага у зиму 1944. и пролеће 1945, коментаришу и критички вреднују постојећи извори и обимна литература и њиховим супротстављањем и новијим архивским истраживањима понуди савременом читаоцу прегледну студију ове историјске драме. Све то уклопљено је и у шири контекст војно-политичких догађаја на простору окупиране Југославије.


Аутори наводе: Рукопис монографије смо структурирали у осамнаест поглавља са већим бројем потпоглавља. Бременитост података које смо изложили, бројност личности и ратних догађаја, приморали су нас на овакву композицију ове студије. Пре свега, да би наш читалац могао да се лакше креће кроз рукопис, али и да би имао могућност за предах и сопствену анализу. Са друге стране, покушали смо да Босанску голготу илуструјемо што адекватније и да читалац и кроз слику стекне целовитију представу о њој.

Жеља ауторâ је да овом монографијом од заборава отргну све оне наше претке и припаднике генерације ратника који су отишли на тај голготни пут са нестварном жељом да сачувају демократску Краљевину Југославију од комунистичке револуције, ослободе државу од окупатора, а уз то буду прихваћени од старих савезника и свих оних којима Краљевина Југославија није била по вољи. Са њиховом пропашћу на Зеленгори, завршио се и историјски развој српске државе и војске започет у Првом српском устанку. Нова идеологија – комунизам – однеће у историју прегалаштво многих генерација да створе такву државу која ће обухватити што више српског становништва и територија на којима су Срби живели. Седам и по деценија након њиховог пораза, време је да се подсетимо древног начела: нека се чује и друга страна.

 

Подијели

Ново

Студентски симпозијум – „Стотину година од смрти краља Петра I Карађорђевића

26. фебруара 2021.

Ново: „Босанска голгота“

23. фебруара 2021.

Свједочанства из Старе Градишке – једна сцена у филму Дара из Јасеновца

21. фебруара 2021.
ОЗНАКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Пишите нам
istoriografijars@gmail.com

Допуштено је преузимати текстове са портала, уз обавезно навођење извора и упућивање директно линком на страницу са које се текст преузима.

Сва права задржана © Историографија РС 2020.