Музеј Козаре објавио двије књиге историчарке Ведране Адамовић


Музеј Козаре објавио је двије књиге историчарке Ведране Адамовић, и то друго издање публикације „Године страдања 1941/42“, а први пут публикацију „Браћа Стојановићи и Тузлански ђачки процес 1915. године“.
Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић изјавио је да су публикације плод вишегодишњег рада Адамовићеве која је виши кустос у овом музеју.

„Типично за овог аутора су студиозност и примјена научне методологије у самом процесу, што је на крају и видљиво кроз ове сјајне резултате“, рекао је Радоњић на конференцији за новинаре у Приједору.

Он је захвалио Републичком секретаријату за вјере који је финансирао друго издање књиге „Године страдања 1941/42“, затим Архиву Републике Српске и Удружењу архивских радника Републике који су и коаутори, те републичком Министарству просвјете и културе и граду Приједору који редовно подржавају рад Музеја Козаре.

– Значај ове књиге је и географски, јер је ријеч о Поткозарју, али и у томе што је акценат на страдању цивила, на чему се посебно инсистира. Прво издање је штампано у скромних 60 примјерака и то није било довољно за интересовање ни стручне, ни шире јавности, тако да ћемо сад дефинитивно одговорити и на то – нагласио је Радоњић.

Према његовим ријечима, публикација „Браћа Стојановићи и Тузлански ђачки процес 1915. године“ обрађује нешто ранији период, вријеме Првог свјетског рата и доба аустроугарске власти и улогу Младена и Сретена у томе.

– Вјерујем да ће и она имати пажњу и шире и стручне јавности – додао је Радоњић.

Аутор Ведрана Адамовић изјавила је да је Музеј Козаре на овај начин успјешно завршио годину када је у питању издавачка дјелатност.

– За нас је то јако битно јер можемо слободно рећи да је ово једна од успјешнијих година када је научно-истраживачки рад кустоса у питању, што је једна од дјелатности која је у стандардном опису наших послова – рекла је Адамовићева.

Она је подсјетила да је прво издање књиге „Године страдања 1941/42“ објављено у децембру 2018. године, а да ово друго издање има за саиздаваче Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске.

– Посебно смо захвални Републичком секретаријату за вјере који је подржао овај наш пројекат и без којег штампање ове публикације не би било изводљиво. Ми смо на ово поносни, поготово што смо дошли до нових сазнања и информација која су разлог за објављивање другог издања, поред малог тиража првог – истакла је Адамовићева.

Према њеним ријечима, публикација „Браћа Стојановићи и Тузлански ђачки процес 1915. године“ бави се животом и радом Младена и Сретена Стојановића који су широј јавности познати из каснијег периода, када су се афирмисали као формирани људи.

– Књига се бави њиховим школским данима из Тузле као периодом који је мање познат и самим тим град Приједор у којем су се родили и у којем су живјели до одласка у тузланску гимназију добија причу којом се употпуњује слика о породици Стојановић једним дијелом који је мање познат – појаснила је Адамовићева.

Она каже да се, због хигијенско-епидемиолошких мјера тренутно не може одржати уобичајена промоција књиге, па је организована данашња прес-конференција.

Према њеним ријечима, класична промоција треба да буде одржана у оквиру изложбе „Љепота, доброта, истина“, коју Музеј Козаре планира приредити у вријеме мајских свечаности у Приједору којима се обиљежавају и 16. мај, Дан града, али и Дан и Ноћ музеја.

– Изложба ће бити базирана на документацији и информацијама до којих сам дошла приликом стварања књиге `Браћа Стојановићи и Тузлански ђачки процес 1915. године` која је и мој магистарски рад – додала је Адамовићева.

Извор: РТРС

Подијели

Ново

РАДОВАН СУБИЋ: Један британски путописац о походу Омер-паше Латаса у Херцеговини 1861. године

4. јуна 2021.

Михајло Ђурић и Коста Чавошки о уставним промјенама у Југославији

НОВО: „Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора октобра 1942. године“

18. априла 2021.
ОЗНАКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Пишите нам
istoriografijars@gmail.com

Допуштено је преузимати текстове са портала, уз обавезно навођење извора и упућивање директно линком на страницу са које се текст преузима.

Сва права задржана © Историографија РС 2020.