Печат краља Стефана Твртка II


Краљ Стефан Твртко II Твртковић Котроманић био је син краља Стефана Твртка I Котроманића, насљедника круне Немањића. Стефан Твртко II владао је у два наврата 1404-1409. и 1421-1443. Његова титула гласила је: „по милости господа Бога мога краљ Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих краја, Усоре, Соли, Подриња, западних страна и к томе…“.

Представљамо вам печат Стефана Твртка II Котроманића. Њиме је била запечаћена повеља упућена Дубровнику 1405. године. Том повељом Стефан Твртко II гарантовао је Дубровнику право на Сланско приморје. Овај печат спада у групу љепших владарских печата српског средњег вијека. Натпис на печату урађен је ћирилицом и на старосрпском језику исписаним  у двије траке. Комплетан натпис гласи: + ПЕЧАТ ГОСПОДИНА КРАЉА БОСАНСКОГА ТВРТКА ТВРТКОВИЋА

Печатни симбол је потпуни грб састављен од удесно нагнутог штита са десном косом гредом, високе кациге са спуштеним визиром, љиљанове круне, плашта који лепрша позади кациге и штита, те високе перјанице.

Повеља из 1405. године, почиње овако:

„У почетак Оца, у испуњење Сина и Светог Духа, који на почетку дивним утемељењем небеса утврди и васељењу основа, милосрђе пак милости човекољубиво сиђе с небеса на земљу, и људску природу која је због преступа пала, собом је обожио и на небеса узнео. Тиме је све од непостојања у постојање било постављено, тиме су и изгубљене овце дома Израиљевог истинском пастиру господу Богу, своме сведржитељу, биле враћене, тиме се и скиптри царски по цјелој васељени утврђују и поносно славе Бога“.

Борис Радаковић

Извор: СРБИ У БИХ

 

Подијели

Ново

РАДОВАН СУБИЋ: Један британски путописац о походу Омер-паше Латаса у Херцеговини 1861. године

4. јуна 2021.

Михајло Ђурић и Коста Чавошки о уставним промјенама у Југославији

НОВО: „Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора октобра 1942. године“

18. априла 2021.
ОЗНАКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Пишите нам
istoriografijars@gmail.com

Допуштено је преузимати текстове са портала, уз обавезно навођење извора и упућивање директно линком на страницу са које се текст преузима.

Сва права задржана © Историографија РС 2020.