Попис жртава одбрамбено-отаџбинског рата


Крајем 2019. године из штампе је изашло издање једног од најзначајнијих пројеката Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица под називом Попuс жртава Одбрамбено-отаџбинског рата  од 1991-1995. годинe. Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата представљају први институционални пројекат овакве врсте, који обухвата податке о 35.042 смртно страдалих.

С обзиром на то да због епидемиолошке ситуације ово издање није представљено јавности на начин на који је то планирано, сви који желе, могу да се упознају с његовим садржајем  сајту Центра.

Овај попuс жртава Одбрамбено-отаџбинског рата од 1991-1995. годинe, значајан је и због тога што је ријеч о једином институционалном истраживању овакве врсте, када су у питању жртве ратова деведесетих година прошлог вијека на простору бивше СФРЈ.

Треба подсјетити да је и раније било покушаја да се овако нешто уради, да су невладине организације, као и појединци, реализовали сличне пројекте, али да нико од њих није имао приступ обимнијој документацији од Центра. Наиме, у архиви Центра постоји више од четири милиона страница документације, која је сређена по хронолошком и територијалном принципу, и која је аналитички обрађена за потребе Попuса. Поред властите документације, Центар је уложио максималне напоре како би прибавио и другу, релевантну документацију. Прије свега, од институција Републике Српске, као и од удружења која окупљају жртве и породице жртава ратова деведесетих година.

Жртве, у смислу Попuса, представљају цивилна лица српске националности, која су смртно страдала на подручју бивше СФРЈ у периоду од 1991-1995. године, а њихово страдање је директно везано за рат и ратна дешавања. Осим цивила, жртвама се сматрају и припадници: Војске Републике Српске, Војске Републике Српске Крајине, Југословенске народне армије, територијалне одбране српских општина и градова, Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Министарства унутрашњих послова Републике Српске Крајине, као и добровољачких одреда који су били у саставу неких од наведених формација.

Саставни дио Попuса чине и жртве из Републике Српске Крајине, односно са територије Хрватске, а чије страдање је несумњиво везано за рат и ратна дешавања у периоду од 1991-1995. године, јер је ријеч о једном етничком корпусу који је дијелио заједничку судбину током рата.

У пратећој анализи пописа, урађена је детаљна предметна и хронолошка анализа структуре жртава која ће олакшати даља истраживања, с обзиром на то да се он може посматрати са правног, политичког, демографског, социолошког, економског, као и са хуманитарног аспекта.

Напомињемо да су изнесени подаци подложни ревизији, као и допуни!

Детаљније информације погледајте у  електронском издању Пописа.

Извор: РЦИРЗ

 

Подијели

Ново

„Устанак у Босни“ Владимира Красића (1884): фототипско издање

16. априла 2021.

НОВО: БОРИС РАДАКОВИЋ „УСТАШКА УПОРИШТА ПОД КОЗАРОМ“

15. априла 2021.

Барио: Током рата хуманитарне невладине организације сврставале се на једну страну

ОЗНАКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Пишите нам
istoriografijars@gmail.com

Допуштено је преузимати текстове са портала, уз обавезно навођење извора и упућивање директно линком на страницу са које се текст преузима.

Сва права задржана © Историографија РС 2020.