Свједочанства из Старе Градишке – једна сцена у филму Дара из Јасеновца


Много ће се још причати о Дари из Јасеновца.  Једна од тема је и то колико се на филму може приказати од онога што се заиста дешавало у Геноциду над Србима у НДХ. Мрежа србофобних лобиста и пропагандиста широм свијета писала је ових дана да злочина над Србима и није било у Јасеновцу, по њима сцене у филму су плод фикције и српске пропаганде. Нажалост, сцене у филму су морале бити ублажаване да би се могле уопште приказивати. Једна од сцена је и она гдје злочинци дјецу сакупљају у подрум у Строј Градишки како би их убили коришћењем гаса. Ево шта о томе кажу свједочанства које доноси Драгоје Лукић и сам преживјело дијете логораш НДХ који је читав свој живот и историографски рад посветио теми страдања дјеце:

„Ево како je Ђордана Фридлендер описала своје најтеже дане у Старој Градишки: „У српњу 1942. са Козаре je пристизало у логор и no 5.000 жена и дјеце. Усташа Анте Врбан одредио je нас 20 заточеница хрватског женског логора да се бринемо о дјеци која ће, наводно, бити усташка младеж. Било je ужасно гледати мајке када су им отимали дјецу и гурали на један испражњен логорски простор. Једног јутра нам je наређено да покупимо дјецу што су преко ноћи озебла и пo њима пала роса и да их пренесемо у просторије приземне зграде која се налазила непосредно уз злогласну ’Кулу’. Преносили смо их и пo петнаесторо у једном ћебету. Собе смо напуниле и преко метра висине, трпајући једно на друго. И док смо ми ишле no сљедећу туру, она већ донесена су се размилела тако да нисмо могле проћи кроз врата a да их не погазимо. За једно дијете које je лежало поред врата са ножицом преко прага, Врбан ми je довикнуо: Турни га, није ти га мајка родила’. И док сам се ja колебала да то учиним, он је зграбио дијете за ногу и лупио дјечјом главом по зиду. Када су просторије напуњене тако да се више није могло угурати ниједно дијете, Врбан je донио циклон. Послије тога, недалеко од логора, гробари су ископали 11 великих рака у које су покопана угушена дјеца. Иначе, гробари у Старој Градишки могли су да живе најдуже 14-20 дана. Онда су и они убијани.“

Маријана Амулић, такође заточеница женског логора у Старој Градишки, сведочила je о овом злочину: „Toгa дана у логор су дошли Макс Лубурић, Љубо Милош, Ивица Матковић са групом нама непознатих усташа. Разлог те посјете био je одузимање дјеце од родитеља. Ужасавајућа вриска мајки и плач дјеце. Слика je била стравична, поразна. Већа дјеца су бјежала, покушавала да се сакрију. Настало je звјерско батинање, кундачење. Жене су биле избезумљене, тукле су се са усташама за своју дјецу. Све je било узалуд. Дјеца су лежала беспомоћна, без снаге за плач. Умирала су полако и тихо. О њима се бринуло двадесет логорашица, беспомоћних као и дјеца што су била. Када нам je наређено да смјестимо дјецу у двије просторије једне приземне зграде у кругу логора, Анте Врбан, усташки поручник у заповједништву логора, залијепио je прозоре са папиром и са маском на лицу убацио цијанкалиј у просторије са дјецом. Потом je залијепио и улазна врата. У логору je послије тог језивог уморства завладала ужасна тишина“.

ДРАГОЈЕ ЛУКИЋ РОДИТЕЉ ПОКОШЕНОГ НАРАШТАЈА, Годишњак Музеја жртава геноцида, уредник Јован Мирковић, Београд 2008, 139-140.

Подијели

Ново

Студентски симпозијум – „Стотину година од смрти краља Петра I Карађорђевића

26. фебруара 2021.

Ново: „Босанска голгота“

23. фебруара 2021.

Свједочанства из Старе Градишке – једна сцена у филму Дара из Јасеновца

21. фебруара 2021.
ОЗНАКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Пишите нам
istoriografijars@gmail.com

Допуштено је преузимати текстове са портала, уз обавезно навођење извора и упућивање директно линком на страницу са које се текст преузима.

Сва права задржана © Историографија РС 2020.