„Устанак у Босни“ Владимира Красића (1884): фототипско издање


Кратко након завршетка устанак Срба у Босни 1875–1878. постао је тема разочараних савременика, првих ентузијаста за историјску науку а временом и великих имена српске историографије. Прву домаћу оцјену устанка дао је један од учесника устанка Васа Пелагић 1879. Пет година касније у Новом Саду објављена је књига Владимира Красића Устанак у Босни 1875–1878, грађа за новију српску историју рата за ослобођење.

Овај учитељ, писац и преводилац, који се иначе није потписао на дјело, повјерење је поклонио Виду Милановићу једном од устаничких вођа, ослонио се на његову личну архиву и сјећање. У центар је ставио поједине личности, а не догађаје. Након Предговора и Приступа слиједе поглавља Почетак устанка у Босни, Дипломација и босанско-херцеговачко питање, Устаничка чета на Брезовачи, Босански бегунци и Радња јужно-босанског устанка. Потоње поглавље је подијељено на Војевање с Турцима под Голубом Бабићем до доласка Деспотовића,  Војевање с Турцима под командом Милете Деспотовића, Војевање с Турцима после погибије на Црним Потоцима. Ово дјело све до сада није поново објављено.

Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске објавили су фототипско издање с  поговором приређивача Радована Субића. У поговору је приказана генеза ове фазе Источног питања, од кризе тимарско-спахијског система, на којем је почивало Османско царство, преко закашњелих покушаја реформисања мултиетничке царевине, која је увелико почела да копни, до рефлексија те опште кризе на крају у „Босанском крајишту”  кроз призму устаничког покрета у Босни од 1875–1878. године. У другом дијелу поговора третирано је питање устанка у Босни у страној и домаћој литератури све до друге деценије 21. вијека.

Подијели

Ново

Михајло Ђурић и Коста Чавошки о уставним промјенама у Југославији

НОВО: „Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора октобра 1942. године“

18. априла 2021.

„Устанак у Босни“ Владимира Красића (1884): фототипско издање

16. априла 2021.
ОЗНАКЕ
ИСТОРИОГРАФИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Пишите нам
istoriografijars@gmail.com

Допуштено је преузимати текстове са портала, уз обавезно навођење извора и упућивање директно линком на страницу са које се текст преузима.

Сва права задржана © Историографија РС 2020.